Registruj se
PristupiPrice o Banatu
3 posters
Rec Banata :: O Banatu :: Ovo je Banat
Strana 1 od 1
Price o Banatu
od mamaljuga Uto Maj 20, 2008 3:19 pm
ЛАЈУ КЕРЕ БАНАТСКЕ ( А, НАЈВИШЕ САМОШКЕ ) САМОШ, 2004
Увод
Младен Марков је прибележио и од заборава сачувао најлепшу истиниту причу која је прерасла у легенду.
Прича се налази у књизи '' Крчма на пловном путу '', у приповедци '' Самошани ''. Позивам део ове легенде да осветли прве странице књиге о банатским керама.
Има ту и језивих прича. О, жени која је намагарчила добродушног мужа.
У тој обућаревој причи жена достиже такав степен бестидности и егоизма да коље једну једину гуску, испече је у рерни и с љубавником је у сласт поједе, а на помисао да ће се муж ускоро вратити с вашара у Дебељачи, куд је отишао да антлује, жена се брзо досећа и коље пса Шару, ставља га у рерну па износи мужу као печење од гуске.
Кад се муж у сласт наједе печеног керећег меса, он дозива Шару да јој баци кости, а жена на врхунцу бестидности пева за ту прилику брзо смишљену песму:
'' Шару вабиш, Шару је'ш на виљушку набодеш '' .
Предговор аутора
'' Лају кере, а лају и Банаћани ''
Ко другоме о глави ради, о својој глави ради. Вук је тотем Срба. Од Вука су сви Срби настали, у вучју кожу се облачили, вучју нарав имали. Вука су издали, па онда разни '' вукови '' издали Српство. Вукови прате и Светог Саву, а до његовог доба смо и били вуци, од тада смо да не кажем - овце.
Лисица је код Срба увек Кума – лија. Она се кумила, није се убијала. Данас је лове из задовољства. Србин удри на куму, па и на кума ( Карађорђева судба знана нам је ). Кер то ти је нешто као Вук и Лија заједно само са људским осећањима. Керу су људи поштовали, чували је да би она чувала њих, бојали је се. Сад је туку, терају и злопате. Вука и лију зовемо зверима, керу пријатељем. Од вајкада тврде људи да су најбољи човекови пријатељи коњ и кер. Коње смо истребили ( да не кажем појели ), а и кере јуре за њима у смрт ( прича се да и кере једу ). Закључак појели смо најверније пријатеље – благо нашим непријатељима.
Модеран човек смислио је једну врло накарадну појаву коју је назвао Фобија – Страх. Тако је настала и Фобија од кера, просто да човек неповерује. Ко је коме кера? Кер – човеку или човек – керу . Питам се какву тек фобију кере имају од нас.
Ово је књига посвећена свим банатским керама које се злопате заједно са нама на овој земљи банатској.
Није ово керећа књига, кере не читају, људи читају, ал није њима посвећена. Они треба само да је исчитају и схвате шта је то Банатска кера а не џукела, доџ, мешанац, наказа, селџук и др.
'' Лајте кере, лајте Банаћани ''
Ко лаје зло немисли, осим алапача!!!
У Банату не лају само кере већ и жене!!!
КЕРА ( Хтонско божанство подземног света )
Име кере
Кера је хтонско – божанство подземног света.
Она се као божанство или полубожанство јавља још код старих Мисираца – Египћана у виду Анубиса.
Анубис – је божанство кер ( пас ) или шакал. Он је Бог смрти и најављивач смрти. Приказиван је у људском обличју са керећом – псећом главом. Једно је од виших божанстава. Припада лунарном кругу, и хтонско је божанство.
Хтонско – означава: црно, смрт, подземни свет, доњи свет.
Као наследници тј. носиоци новог погледа на свет на историјској сцени појављују се после Египћана – Грци.
Грци су такође многобожци као и стари Египћани, и они поседују разна виша и нижа божанства. Једно од њих је Кербер – троглави пас.
Кербер је такође хтонско божанство. Он је чувар улаза у подземни свет. Изглед му је засташујући поред три главе он поседује реп у који су уплетене змије.
Ипак најважније за нас божанство управо је грчка богиња смрти са именом КЕРА.
Кера је богиња смрти и судбине. Нарочито су је сматрали богињом насилне смрти, убиства.
Сасвим је неважно дали су кере добиле име по њој или она по њима. Битно је да се и данас некако дозивају. Пошто се за кере верује да најављују смрт.
Вабљење или дозивање кера
Кере се не зову нити саме долазе ко вукови. Оне се вабе или дозивају. Раније се кере нису звале по имену него су се дозивале изражавањем без речи, вабљењем.
Вабе се са куц, куц, а терају са чибе, ош, аша, одлаз и најновијим изразом марш. У новије време дошло је до замене вабљења, раније су се само кућићи терали са чибе, а маторе кере са ош, оша.
Кере се никад прво не вабе већ се звизне да глас што даље одјекне, тек се онда кер по имену вабне: шаров, белка или како се већ кера зове.
Терају се или гоне са чибе, уш, ош и марш. Кере се туткају – пујдају са ватај, држ, аса – аса.
Деца највише вабе кућиће и то са пс – пс, којом приликом дентал С бруји, при том се овај узвик понавља.
Пст је команда за миран, мир.
Кад се уђе у неку авлију ( двориште ) где је одрешена кера, па чим насрне да уједе, нападнути пружи према кери десну руку, а испружи кажипрст и њиме тресе и прети, притом виће пс, пс, пс............!
Вабљење је углавном благо, а терање грубо.
Кере се призивају због разних ствари: храњења, да неког појуре, да газда види да ли је ту и др.
Народна веровања о керама ( изреке, клетве, пословице )
Срби имају разна веровања, мудрости тј. изреке о многим стварима па и о Керама.
Ево шта наш банатски народ од вајкада до данас има да каже о керама.
Гладан ко кер.
Док кучка не мрдне репом.
Живи ко кера.
Заједа ко кера.
Кере лају, а новци говоре.
Лаје по селу ко кера.
Не лају кере села ради, већ себе ради.
Не терај керу силом у лов, нећеш се меса најести.
Пусто масло и кере лочу.
Рани керу да те уједе.
Чувај се кере која нелаје ( та сигурно уједа ).
Ал' ме глођеш ко кера кост.
Ми о вуку, а кера на врата.
Сам је, ко кера.
Ко кера са ланца.
Пун је новаца ко кера бува.
Лај, лај ( па ћеш добити батине ).
Кера сам и сам.
Шта кевћеш.
Воледу се ко кера и мачка.
Уљав ко кера.
Ја сам у мојој кући највећа кера.
Не стај кери на реп.
Нисам ја куче од јуче.
Ја сам куче од маторе кере.
Две се кере у дупе сапеле.
Лају кере, дрму се бандере.
Сере кера на тулузину.
Гладан ко кера.
Веран ко кер.
Неће кера на керу.
Кисо ко керино грожђе.
Тандрче по шору, ко кера са шерпењом.
Има керећу судбину ( сужањску ).
Кер те јебо.
Лаје ко кера на месец.
Ко кућа без кере.
Уједа ко бесан кер.
Очо усвет ко кера.
Лаје на звезде
Сав си кераст
Црко ко кера
Уљав ко кера
'' А, куца мала, шалај везана ''.
'' Мрзим Швабу као кера, а, Швабицу као керу ''.
Тера кера
- Кад детету испадне први зуб, мати или отац завију тај зуб у хлеб и баце га кери да га поједе. Верује се да ће дете имати здраве и јаке зубе ко кера.
- Кад се кера ваља по прашини биће лепо време.
- Ако кера прави штету по авлији, једе јаја, јури и дави живину, везивали би јој шерпењу или какву другу металну пикслу или кутију и терали је из авлије. То се звало – Отеро је керу усвет.
- Кера није '' нечиста животиња, као мачка, коза и др ''.
- Кад неко у кући умре кера се не рани три дана. Да покојнику кости кере не разносе.
- Цигани верују у Банату да ако кера ноћу арлауче неко ће из куће умрети. Онда укућани јуре керу и псују, на крају је убију јер је најавила смрт.
- Не ваља остављати прве кучиће, већ их треба бацити у неку текућу воду.
- Ако кера једе јаја, пилиће ( пачиће, ћуриће и др ), стави се у џак и баци у воду или убије лопатом. Онда се баци на коњско гробље или старе напуштене циглане око села.
- Кера се не убија ударцем у главу већ по леђима – кичми. Ако је ударите у главу, ништа нисте урадил јер керећа глава је чвршћа од челика.
- Кере се боје грмљавине ( или је неки други осећај у питању ) и упорно лајањем одговарају на грмљавину.
- Коринђашка песмица
'' Ја сам мали Пера,
ујела ме кера,
да прескочим преко шора,
да добијем два, три ора.''
- Бећарац – поскочица.
'' Шипак мами што ме с рогља мами,
и два тати што чека на врати.
Мисли мама да сам сада мала,
Па за деру привезала керу.
Да ми кера уједе швалера.
Ја нуз керу, а швалер на деру.
Чибе керче, не лај на швалерче.''
- Дал је Керити се ( правити се важан, дичити се собом ) можда настало од кере.
- Кучка гледа кад оће да се оштени, да нађе неко скровито место.
- Кад кера пред кућом завија ( арлауче ), неко ће се разболети или умрети.
- Кад кера промени глас и стане да арлауче, слути неко зло домаћину али и целој кући. Чак се и комшилук забрине.
- Ако кера стане да арлауче код куће слути неко зло. Зато га терају да то не ради. Ако неће да престане, убију га. Деси се да и туђа кера дође, чијој кући па зарлауче, домаћин онда срдито каже: - За газдом! – и терају сви керу или је убију.
Пушту једни другом кере по центру села.
Имена и врсте кера
Кера је име за све псе у Банату. Свака домаћинска кућа у Банату има керу.
Раса?
То нико незна. Вероватно банатска – домаћа раса.
Кере се у Банату деле на кучиће – потомство и одрасле кере.
Одрасле кере се опет деле на женске и мушке.
Мушке пак на: керови ( у множини керови ), погрдно керуштина, џукела – погрдно и кучез – поодрасло мушко куче.
Женске кере: кучка, куја, кујица – тепање, кујетина – погрдно и ако је скотна.
Кера је име за све одрасле псе без обзира на пол.
Керама се никад нису давала крштена – људска имена, већ су имена добијала по неким израженим особинама.
По боји длаке називале су се: Шаров, Мурга, Белов, Белка, Жућа, Жућко, Гара и др.............
По особинама: Гадов, Гаџа, Фрајла, Фицко, Уша, Куса и др............
Керећа имена или која су и каква имена носиле кере банатске:Жујка, Жућко, Жућа, Белов, Белка, Дивна, Чеда, Муса, Мица, Шаров, Гадов, Лајка, Фрајла, Фицко, Џеки, Шврћа, Сима, Боби, Беба, Зељка, Зељов, Арчи, Бурдуш, Бунди – ка, Банди, Весела, Вирга, Лола, Медена, Мурга, Рига, Такси, Шарко, Бела, Белов, Лепа, Пикси, Брка, Дијана, Маза, Лаза, Куса ( без репа ), Ушоња, Шанта, Ђоле, Муфи, Хусар, Шарко, Шарка, Перка,
Врсте кера у Банату:
Кућни – авлијски
Ловачки
Овчарски - пулини
Чуварски – чува кућу, газду, салаш, колебу и др
Бојтарски и пударски
Бостанџијски
Газдачки - и газде су паори, па и они држе кере.
Сиротињски, и сиротиња има душу.
Ислужени – дртина, онај што је свој век одслужио, па се жури у керећи рај.
Луталица
Бесни
Шерпењар – онај којем се веже шерпења ореп па га отеру усвет.
Оглашавање кера
Тешко ћете по дану видети или чути неку керу у Банату, поготово лети за време великих врућина. Кере банатске се ко и Лале одмару цео боговетни дан, расане се тек предвече кад сунце тргне.
Ноћу не само да ће те кере видети како претрчавају из баште у башту, већ ћете и доста добро чути па и осетити ако вас счепају.
Кере се оглашавају на више начина – најчешће лају, али чују се и кад кевћу, цвиле, завијају и др.
Gordana Jovanov
Увод
Младен Марков је прибележио и од заборава сачувао најлепшу истиниту причу која је прерасла у легенду.
Прича се налази у књизи '' Крчма на пловном путу '', у приповедци '' Самошани ''. Позивам део ове легенде да осветли прве странице књиге о банатским керама.
Има ту и језивих прича. О, жени која је намагарчила добродушног мужа.
У тој обућаревој причи жена достиже такав степен бестидности и егоизма да коље једну једину гуску, испече је у рерни и с љубавником је у сласт поједе, а на помисао да ће се муж ускоро вратити с вашара у Дебељачи, куд је отишао да антлује, жена се брзо досећа и коље пса Шару, ставља га у рерну па износи мужу као печење од гуске.
Кад се муж у сласт наједе печеног керећег меса, он дозива Шару да јој баци кости, а жена на врхунцу бестидности пева за ту прилику брзо смишљену песму:
'' Шару вабиш, Шару је'ш на виљушку набодеш '' .
Предговор аутора
'' Лају кере, а лају и Банаћани ''
Ко другоме о глави ради, о својој глави ради. Вук је тотем Срба. Од Вука су сви Срби настали, у вучју кожу се облачили, вучју нарав имали. Вука су издали, па онда разни '' вукови '' издали Српство. Вукови прате и Светог Саву, а до његовог доба смо и били вуци, од тада смо да не кажем - овце.
Лисица је код Срба увек Кума – лија. Она се кумила, није се убијала. Данас је лове из задовољства. Србин удри на куму, па и на кума ( Карађорђева судба знана нам је ). Кер то ти је нешто као Вук и Лија заједно само са људским осећањима. Керу су људи поштовали, чували је да би она чувала њих, бојали је се. Сад је туку, терају и злопате. Вука и лију зовемо зверима, керу пријатељем. Од вајкада тврде људи да су најбољи човекови пријатељи коњ и кер. Коње смо истребили ( да не кажем појели ), а и кере јуре за њима у смрт ( прича се да и кере једу ). Закључак појели смо најверније пријатеље – благо нашим непријатељима.
Модеран човек смислио је једну врло накарадну појаву коју је назвао Фобија – Страх. Тако је настала и Фобија од кера, просто да човек неповерује. Ко је коме кера? Кер – човеку или човек – керу . Питам се какву тек фобију кере имају од нас.
Ово је књига посвећена свим банатским керама које се злопате заједно са нама на овој земљи банатској.
Није ово керећа књига, кере не читају, људи читају, ал није њима посвећена. Они треба само да је исчитају и схвате шта је то Банатска кера а не џукела, доџ, мешанац, наказа, селџук и др.
'' Лајте кере, лајте Банаћани ''
Ко лаје зло немисли, осим алапача!!!
У Банату не лају само кере већ и жене!!!
КЕРА ( Хтонско божанство подземног света )
Име кере
Кера је хтонско – божанство подземног света.
Она се као божанство или полубожанство јавља још код старих Мисираца – Египћана у виду Анубиса.
Анубис – је божанство кер ( пас ) или шакал. Он је Бог смрти и најављивач смрти. Приказиван је у људском обличју са керећом – псећом главом. Једно је од виших божанстава. Припада лунарном кругу, и хтонско је божанство.
Хтонско – означава: црно, смрт, подземни свет, доњи свет.
Као наследници тј. носиоци новог погледа на свет на историјској сцени појављују се после Египћана – Грци.
Грци су такође многобожци као и стари Египћани, и они поседују разна виша и нижа божанства. Једно од њих је Кербер – троглави пас.
Кербер је такође хтонско божанство. Он је чувар улаза у подземни свет. Изглед му је засташујући поред три главе он поседује реп у који су уплетене змије.
Ипак најважније за нас божанство управо је грчка богиња смрти са именом КЕРА.
Кера је богиња смрти и судбине. Нарочито су је сматрали богињом насилне смрти, убиства.
Сасвим је неважно дали су кере добиле име по њој или она по њима. Битно је да се и данас некако дозивају. Пошто се за кере верује да најављују смрт.
Вабљење или дозивање кера
Кере се не зову нити саме долазе ко вукови. Оне се вабе или дозивају. Раније се кере нису звале по имену него су се дозивале изражавањем без речи, вабљењем.
Вабе се са куц, куц, а терају са чибе, ош, аша, одлаз и најновијим изразом марш. У новије време дошло је до замене вабљења, раније су се само кућићи терали са чибе, а маторе кере са ош, оша.
Кере се никад прво не вабе већ се звизне да глас што даље одјекне, тек се онда кер по имену вабне: шаров, белка или како се већ кера зове.
Терају се или гоне са чибе, уш, ош и марш. Кере се туткају – пујдају са ватај, држ, аса – аса.
Деца највише вабе кућиће и то са пс – пс, којом приликом дентал С бруји, при том се овај узвик понавља.
Пст је команда за миран, мир.
Кад се уђе у неку авлију ( двориште ) где је одрешена кера, па чим насрне да уједе, нападнути пружи према кери десну руку, а испружи кажипрст и њиме тресе и прети, притом виће пс, пс, пс............!
Вабљење је углавном благо, а терање грубо.
Кере се призивају због разних ствари: храњења, да неког појуре, да газда види да ли је ту и др.
Народна веровања о керама ( изреке, клетве, пословице )
Срби имају разна веровања, мудрости тј. изреке о многим стварима па и о Керама.
Ево шта наш банатски народ од вајкада до данас има да каже о керама.
Гладан ко кер.
Док кучка не мрдне репом.
Живи ко кера.
Заједа ко кера.
Кере лају, а новци говоре.
Лаје по селу ко кера.
Не лају кере села ради, већ себе ради.
Не терај керу силом у лов, нећеш се меса најести.
Пусто масло и кере лочу.
Рани керу да те уједе.
Чувај се кере која нелаје ( та сигурно уједа ).
Ал' ме глођеш ко кера кост.
Ми о вуку, а кера на врата.
Сам је, ко кера.
Ко кера са ланца.
Пун је новаца ко кера бува.
Лај, лај ( па ћеш добити батине ).
Кера сам и сам.
Шта кевћеш.
Воледу се ко кера и мачка.
Уљав ко кера.
Ја сам у мојој кући највећа кера.
Не стај кери на реп.
Нисам ја куче од јуче.
Ја сам куче од маторе кере.
Две се кере у дупе сапеле.
Лају кере, дрму се бандере.
Сере кера на тулузину.
Гладан ко кера.
Веран ко кер.
Неће кера на керу.
Кисо ко керино грожђе.
Тандрче по шору, ко кера са шерпењом.
Има керећу судбину ( сужањску ).
Кер те јебо.
Лаје ко кера на месец.
Ко кућа без кере.
Уједа ко бесан кер.
Очо усвет ко кера.
Лаје на звезде
Сав си кераст
Црко ко кера
Уљав ко кера
'' А, куца мала, шалај везана ''.
'' Мрзим Швабу као кера, а, Швабицу као керу ''.
Тера кера
- Кад детету испадне први зуб, мати или отац завију тај зуб у хлеб и баце га кери да га поједе. Верује се да ће дете имати здраве и јаке зубе ко кера.
- Кад се кера ваља по прашини биће лепо време.
- Ако кера прави штету по авлији, једе јаја, јури и дави живину, везивали би јој шерпењу или какву другу металну пикслу или кутију и терали је из авлије. То се звало – Отеро је керу усвет.
- Кера није '' нечиста животиња, као мачка, коза и др ''.
- Кад неко у кући умре кера се не рани три дана. Да покојнику кости кере не разносе.
- Цигани верују у Банату да ако кера ноћу арлауче неко ће из куће умрети. Онда укућани јуре керу и псују, на крају је убију јер је најавила смрт.
- Не ваља остављати прве кучиће, већ их треба бацити у неку текућу воду.
- Ако кера једе јаја, пилиће ( пачиће, ћуриће и др ), стави се у џак и баци у воду или убије лопатом. Онда се баци на коњско гробље или старе напуштене циглане око села.
- Кера се не убија ударцем у главу већ по леђима – кичми. Ако је ударите у главу, ништа нисте урадил јер керећа глава је чвршћа од челика.
- Кере се боје грмљавине ( или је неки други осећај у питању ) и упорно лајањем одговарају на грмљавину.
- Коринђашка песмица
'' Ја сам мали Пера,
ујела ме кера,
да прескочим преко шора,
да добијем два, три ора.''
- Бећарац – поскочица.
'' Шипак мами што ме с рогља мами,
и два тати што чека на врати.
Мисли мама да сам сада мала,
Па за деру привезала керу.
Да ми кера уједе швалера.
Ја нуз керу, а швалер на деру.
Чибе керче, не лај на швалерче.''
- Дал је Керити се ( правити се важан, дичити се собом ) можда настало од кере.
- Кучка гледа кад оће да се оштени, да нађе неко скровито место.
- Кад кера пред кућом завија ( арлауче ), неко ће се разболети или умрети.
- Кад кера промени глас и стане да арлауче, слути неко зло домаћину али и целој кући. Чак се и комшилук забрине.
- Ако кера стане да арлауче код куће слути неко зло. Зато га терају да то не ради. Ако неће да престане, убију га. Деси се да и туђа кера дође, чијој кући па зарлауче, домаћин онда срдито каже: - За газдом! – и терају сви керу или је убију.
Пушту једни другом кере по центру села.
Имена и врсте кера
Кера је име за све псе у Банату. Свака домаћинска кућа у Банату има керу.
Раса?
То нико незна. Вероватно банатска – домаћа раса.
Кере се у Банату деле на кучиће – потомство и одрасле кере.
Одрасле кере се опет деле на женске и мушке.
Мушке пак на: керови ( у множини керови ), погрдно керуштина, џукела – погрдно и кучез – поодрасло мушко куче.
Женске кере: кучка, куја, кујица – тепање, кујетина – погрдно и ако је скотна.
Кера је име за све одрасле псе без обзира на пол.
Керама се никад нису давала крштена – људска имена, већ су имена добијала по неким израженим особинама.
По боји длаке називале су се: Шаров, Мурга, Белов, Белка, Жућа, Жућко, Гара и др.............
По особинама: Гадов, Гаџа, Фрајла, Фицко, Уша, Куса и др............
Керећа имена или која су и каква имена носиле кере банатске:Жујка, Жућко, Жућа, Белов, Белка, Дивна, Чеда, Муса, Мица, Шаров, Гадов, Лајка, Фрајла, Фицко, Џеки, Шврћа, Сима, Боби, Беба, Зељка, Зељов, Арчи, Бурдуш, Бунди – ка, Банди, Весела, Вирга, Лола, Медена, Мурга, Рига, Такси, Шарко, Бела, Белов, Лепа, Пикси, Брка, Дијана, Маза, Лаза, Куса ( без репа ), Ушоња, Шанта, Ђоле, Муфи, Хусар, Шарко, Шарка, Перка,
Врсте кера у Банату:
Кућни – авлијски
Ловачки
Овчарски - пулини
Чуварски – чува кућу, газду, салаш, колебу и др
Бојтарски и пударски
Бостанџијски
Газдачки - и газде су паори, па и они држе кере.
Сиротињски, и сиротиња има душу.
Ислужени – дртина, онај што је свој век одслужио, па се жури у керећи рај.
Луталица
Бесни
Шерпењар – онај којем се веже шерпења ореп па га отеру усвет.
Оглашавање кера
Тешко ћете по дану видети или чути неку керу у Банату, поготово лети за време великих врућина. Кере банатске се ко и Лале одмару цео боговетни дан, расане се тек предвече кад сунце тргне.
Ноћу не само да ће те кере видети како претрчавају из баште у башту, већ ћете и доста добро чути па и осетити ако вас счепају.
Кере се оглашавају на више начина – најчешће лају, али чују се и кад кевћу, цвиле, завијају и др.
Gordana Jovanov
mamaljuga- Број порука : 23
Registration date : 19.05.2008
Maxima- Admin
-
Број порука : 69
Age : 46
Registration date : 19.05.2008
Re: Price o Banatu
od ne_guraj_se_lalo Uto Maj 20, 2008 11:03 pm
Meci, meci @mamaljuga sve od Gordane, a ako imas i one Banatske price iz Pancevca!
Hvala ti!
Hvala ti!
ne_guraj_se_lalo- Admin
-
Број порука : 152
Age : 53
Registration date : 18.05.2008
Re: Price o Banatu
od mamaljuga Pon Jun 02, 2008 6:01 am
Шта су Лале фруштуковале или ништа безлебa - Самош
Лебац је нешто без чега Лала неможе да живи.
Чим први петли закукуричу, па макар да још није ни свануло, онако уцело, нег се сунце још тегли од сна и богами премишља у каквој одећи да се појави, Лала већ устаје. Чим устане ома фруштукује, па на посо.
Е, баш отом шта Лала фруштукује и шта је' преко целог дана да утоли глад би вам приповедо. Не о оним главним јелима о којима је све већ казано, нег о оном што Лала је' из руку, онако успут, па се нерачуна у јело, ко да није ни јео.
Лала ништа неје брез леба, па ни супу. Држи се оне народске: '' Леб наш насушни ''. Чим се напуца леба, њему дан некако лепши, па се и он све фајн осећа. Лала поје много леба током дана.
Највише воле да је' леба и масти, онако клот, неки пут мете преко масти паприке јел шећера.
Неки опет једу леба и масти са шећером, па то све потопе у воду. Ондак још и леба и пекмеза.
Леба и масти Лале једу у две форме сланој и слаткој. Ондак Лала је' још леба са дињама, шљивама, грожђем, дудићима. Лала још воле да умаче, зото много леба и поје, а воли и да срче и мњацка.
Сви кажу да је Лала дебо јер је' много леба. Он се на то неједи већ каже: '' Дете им њино, како виде кад јем, а праве се прости па невиде кад тегљачим''.
Мале Лале највише волу да једу леба и пекмеза. Све што се родило у Банату на лебу и пекмезу се одранило. Кад се одране, ондак ко неволеду да једу ништа што су јели док су били мали. Не то што су урастили нек што се Лала брзо покондири и постане здраво важан. Зото кад урасту правиду се прости па незну шта су попаре и да се од леба правиду, одмахну главом и кажеду: '' То се у нашој кући није јело'', чим ово кажу одма су згрешили, јер лажеду.
Без Леба Лала ко да је фурт гладан. Мож да је' шта оће ал' ако нема леба, ко да није ни јео.
Лала још воле лебац да троши. Накида леба у млеко ил' супу, пасуљ и друга јела што се једу с кашиком, па тај надробљен лебац потопи, па тек онда је. То испадне ко нека папазјанија, ал' Лала тако воле.
Да није Лале неби било ни леба, ал' да није леба неби било ни Лале. Лала слави лебац, некад га поштово и целиво, из поштовања га никад није секо нег га кидо, данас га и сече и баца. Све оно што је некад јео узлебац сад му није ни на крај памети.
Још је слебом јео белу кафу, чај онај од загореног шећера што га ми зовемо шербет.
Све је' Лала с лебом, ал' највише воле да заглаба комадешку кад је лебац фришак и врућ, па ако још има масти од гуске да мете унутра, милина једна, уста ти се сама криве у смешак. Иначе та гушчија маст то ти је једна права посластица и кад ти њу даду да јеш ондак ил' си здраво болестан ил' су они јако нешто увољи.
Лале се одране једући из руке, а не за асталом. Лала нема времена од силне радње да стално седи док је.
Лали је најслађе да иде и је. Зото је и сокаком. Воле Лала да је и у комшилук. Ко да му тамо слађе нег кући.
Најслађе Лала је' нањиву кад копа. Ондак му све некако има другачији укус и мирис, па немож да се наје и напије воде, фурт је гладан и жедан.
Ништа без леба то ти је омиљена реченица свих банаћана. Лала воле лебац и ретко га псује и кад опсује пре мисли на све друго нег лебац.
Кад ти Лала каже : '' Лебац ти се огадио '', знај да је јако бесан на тебе, па му се склони с очију док још можеш.
Лебац је нешто без чега Лала неможе да живи.
Чим први петли закукуричу, па макар да још није ни свануло, онако уцело, нег се сунце још тегли од сна и богами премишља у каквој одећи да се појави, Лала већ устаје. Чим устане ома фруштукује, па на посо.
Е, баш отом шта Лала фруштукује и шта је' преко целог дана да утоли глад би вам приповедо. Не о оним главним јелима о којима је све већ казано, нег о оном што Лала је' из руку, онако успут, па се нерачуна у јело, ко да није ни јео.
Лала ништа неје брез леба, па ни супу. Држи се оне народске: '' Леб наш насушни ''. Чим се напуца леба, њему дан некако лепши, па се и он све фајн осећа. Лала поје много леба током дана.
Највише воле да је' леба и масти, онако клот, неки пут мете преко масти паприке јел шећера.
Неки опет једу леба и масти са шећером, па то све потопе у воду. Ондак још и леба и пекмеза.
Леба и масти Лале једу у две форме сланој и слаткој. Ондак Лала је' још леба са дињама, шљивама, грожђем, дудићима. Лала још воле да умаче, зото много леба и поје, а воли и да срче и мњацка.
Сви кажу да је Лала дебо јер је' много леба. Он се на то неједи већ каже: '' Дете им њино, како виде кад јем, а праве се прости па невиде кад тегљачим''.
Мале Лале највише волу да једу леба и пекмеза. Све што се родило у Банату на лебу и пекмезу се одранило. Кад се одране, ондак ко неволеду да једу ништа што су јели док су били мали. Не то што су урастили нек што се Лала брзо покондири и постане здраво важан. Зото кад урасту правиду се прости па незну шта су попаре и да се од леба правиду, одмахну главом и кажеду: '' То се у нашој кући није јело'', чим ово кажу одма су згрешили, јер лажеду.
Без Леба Лала ко да је фурт гладан. Мож да је' шта оће ал' ако нема леба, ко да није ни јео.
Лала још воле лебац да троши. Накида леба у млеко ил' супу, пасуљ и друга јела што се једу с кашиком, па тај надробљен лебац потопи, па тек онда је. То испадне ко нека папазјанија, ал' Лала тако воле.
Да није Лале неби било ни леба, ал' да није леба неби било ни Лале. Лала слави лебац, некад га поштово и целиво, из поштовања га никад није секо нег га кидо, данас га и сече и баца. Све оно што је некад јео узлебац сад му није ни на крај памети.
Још је слебом јео белу кафу, чај онај од загореног шећера што га ми зовемо шербет.
Све је' Лала с лебом, ал' највише воле да заглаба комадешку кад је лебац фришак и врућ, па ако још има масти од гуске да мете унутра, милина једна, уста ти се сама криве у смешак. Иначе та гушчија маст то ти је једна права посластица и кад ти њу даду да јеш ондак ил' си здраво болестан ил' су они јако нешто увољи.
Лале се одране једући из руке, а не за асталом. Лала нема времена од силне радње да стално седи док је.
Лали је најслађе да иде и је. Зото је и сокаком. Воле Лала да је и у комшилук. Ко да му тамо слађе нег кући.
Најслађе Лала је' нањиву кад копа. Ондак му све некако има другачији укус и мирис, па немож да се наје и напије воде, фурт је гладан и жедан.
Ништа без леба то ти је омиљена реченица свих банаћана. Лала воле лебац и ретко га псује и кад опсује пре мисли на све друго нег лебац.
Кад ти Лала каже : '' Лебац ти се огадио '', знај да је јако бесан на тебе, па му се склони с очију док још можеш.
mamaljuga- Број порука : 23
Registration date : 19.05.2008
Rec Banata :: O Banatu :: Ovo je Banat
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne moћete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|